Vreme postpandemijskog buma odavno je završeno, a usporavanje evropske i domaće privrede ostavlja sve veće posledice i na srpsko transportno tržište. Poteškoće sa kojima se prevoznici suočavaju, poput visokih cena goriva, nedovoljnog broja dozvola za međunarodni transport i čekanja na graničnim prelazima ka državama Evropske unije, padaju u drugi plan pred najvećim aktuelnim problemom – kako doći do posla? Profitabilnost srpskih transportnih firmi u 2023. godini stavljena je na ozbiljan ispit, uz bojazan da će situacija u narednim mesecima biti još izazovnija.
Podatak da naša zemlja više od 65% transporta robe (unutrašnjeg i međunarodnog) obavlja drumom, dovoljno govori o značaju ove privredne grane za ukupnu ekonomiju. Situacija je još značajnija ukoliko posmatramo izvozni plasman – preko 80% oslanja se na drumski prevoz. Zdrava domaća transportna industrija koja može da podrži izvoz zbog toga predstavlja imperativ.
Popularna delatnost
Transport robe u Srbiji je već dugi niz godina jedan od prvih izbora onih koji započinju sopstveni posao. Drumski prevoz tereta i u 2022. našao se na listi prvih 10 delatnosti kod novoosnovanih preduzeća i preduzetnika, ali istovremeno i na listi prvih 10 delatnosti kod obrisanih preduzeća i preduzetnika. To govori da ekonomski isplativo poslovanje u ovom sektoru nije nimalo lak zadatak.
Ukupan broj registrovanih firmi u delatnosti 4941 (drumski prevoz tereta) u prethodnoj godini iznosio je 35.872, ali je aktivnih zapravo nešto manje od polovine – 17.109. Srpski drumski prevoznici u 2022. ostvarili su veći promet, uz daleko veću dobit nego godinu ranije: poslovni prihodi za celu delatnost iznosili su skoro 400 milijardi dinara (nešto više od 3,4 milijarde evra), a profit oko 15,2 milijarde dinara (oko 130 miliona evra). Za 2021, brojevi su izgledali ovako: poslovni prihodi od oko 326,4 milijarde dinara (oko 2,8 milijarde evra), uz profit od 8,287 milijardi dinara (približno 70,7 miliona evra).
U ovim statističkim podacima, pak, ne vidi se uticaj negativnog trenda u potražnji i cenama, koji je već krajem prethodne godine počeo da se javlja, da bi se u ovoj nastavio i zaoštrio. Smanjena potrošnja i usporena privredna aktivnost uzele su svoj danak, a Srbija se tu ne razlikuje mnogo od drugih evropskih zemalja.
Transportno tržište je izuzetno nestabilno, a naše kompanije suočavaju se sa istim prilikama i neprilikama kao i ostatak kontinenta.
kaže Aleksandar Spasić, generalni sekretar Poslovnog udruženja Međunarodni transport. Udruženje okuplja oko 1.700 redovnih članova koji obavljaju međunarodni prevoz tereta u drumskom saobraćaju.
Primetna je smanjena potražnja za vozilima, teže se dolazi do posla, što uslovljava niže cene transporta i težu finansijsku situaciju za prevoznika. U takvim okolnostima, izuzetno je teško zadržati ekonomski održivo poslovanje.
Pojačani rizici na globalnom tržištu, intenziviranje energetske krize kao i snažni inflatorni pritisci usporili su prošlogodišnju ekonomsku aktivnost u Srbiji: bruto domaći proizvod povećan je za skromnih 2,3%, dok je industrijska proizvodnja rasla po stopi od svega 1,7%. Razloga za optimizam nema ni u 2023, a rezultat će u velikoj meri zavisti i od privreda zemalja ka kojima smo najviše usmereni. Svi pogledi uprti su zato u Nemačku, koja se bori sa sumornim prognozama i opasnošću da sklizne u recesiju: najveća evropska privreda je i najvažniji srpski spoljnotrgovinski partner: oko 15% ukupnog izvoza i 13,2% uvoza realizujemo sa njima.
Veoma je teško davati konkretne prognoze, ali imajući u vidu aktuelne pokazatelje, u narednom periodu očekujemo još teži period za transportnu industriju. Ipak, nadamo se da bi 2024. mogla da bude početak uspona svetskih privreda, pa i naše, što bi donelo nove poslove transportnoj industriji – smatra Spasić.
Nove-stare rute
Zemlje Zapadne Evrope, pre svega Nemačka, Belgija i Holandija, tradicionalno su najpopularnije transportne destinacije za srpske prevoznike. Ipak, predstavnici industrije ističu da podela na manje ili više atraktivne destinacije trenutno ne postoji, već se „ide za poslom“, fokusira na rute koje su dostupne i po potrebi orijentiše na nova tržišta.
A da isti princip važi i obrnuto, govori podatak da je Srbija iznenada postala atraktivna za strane firme, te da u našoj zemlji sve češće tovare vozila iz Poljske, Rumunije, Severne Makedonije…
Uposlite svoj kamion ili kombi uz pomoć Trans.eu berze tereta
Dok nadležni nastoje da podršku pruže izmenama zakonskih propisa i međudržavnim inicijativama, menadžeri i vlasnici firmi koriste sve raspoložive resurse da bi obezbedili posao. Na tom putu važan saveznik su im digitalne platforme i savremena tehnološka rešenja.
Trans.eu berza tereta nudi rute i rešenja koja srpskim prevoznicima mogu omogućiti da nastave da rastu. Modernu platformu, na kojoj se mesečno obradi 9,5 miliona naloga, odlikuju precizni filteri pretraživanja i jednostavan mobilni pristup. Poverenje Trans.eu platformi ukazalo je 21.000 prevoznika.
Tražite ponude prilagođene vašim potrebama i voznom parku? Kod nas ćete pronaći terete za svaku vrstu vozila, iz bilo kog mesta u zemlji i Evropi, direktno od 4.000 pošiljalaca i 12.000 špeditera. Utovar, dotovar ili vraćanje punog vozila biće lakše i brže nego ikada – poručuju iz Trans.eu Grupe.
Pomažemo u izgradnji i vođenju stabilnih prevozničkih kompanija zasnovanih na pouzdanom izvoru tereta i saradnji sa proverenim klijentima. Posetite sajt trans.eu/rs i kontaktirajte nas za sva pitanja ili kreirajte besplatan nalog i isprobajte platformu!
