Skip to main content

Izvoz raste, uvoz smanjen

4 минута читања

Posle rekordnog januara kada je industrijska proizvodnja uvećana za 6,9% i time dostignut najviši obim koji je Srbija zabeležila u prethodne tri decenije, usledile su dobre vesti i za februar. Industrijska proizvodnja u drugom mesecu 2024. veća je za 8,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine i to zahvaljujući rastu prerađivačke industrije.

U novom broju mesečnika Makroekonomske analize i trendovi (MAT), analitičari naglašavaju i da je uprkos eksternim poteškoćama, izvoz robe iz Srbije dodatno uvećan. Dobar rezultat potiče iz, kako navode,  proizvodnog sektora, “koji odoleva višestrukoj globalnoj krizi i kontinuiranom smanjenju obima novih narudžbi, zahvaljujući, pre svega, stranim investitorima koji uvećavaju i unapređuju proizvodne kapacitete”. 

Zvanično, podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da je u prva dva meseca 2024. izvezeno robe u vrednosti od 4661,7 miliona evra, što čini rast od 3,2% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 5888,6 miliona evra, što je za 1,3% manje nego lane.

Pokrivenost uvoza izvozom je 79,2% i veća je u poređenju sa istim periodom prethodne godine, kada je iznosila 75,7%.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 60,8% ukupne razmene.

Strane direktne investicije

U poslednjem broju mesečnika MAT navedeno je i da je priliv stranih direktnih investicija veći nego prošle godine u istom periodu. Dok čekamo zvanične rezultate za ovu godinu, možemo se osvrnuti na pokazatelje Narodne banke Srbije koji kažu da je vrednost stranih direktnih investicija (SDI) koje su prošle godine došle u Srbiju dostigla 4,52 milijarde evra, što je povećanje od dva odsto u odnosu na 2022. Skoro trećina svih SDI došlo je iz Kine, koja se tako i prošle godine našla na prvom mestu po veličini dolaznog kapitala. Na drugom mestu je Holandija sa 738,3 miliona evra, a na trećem Ujedinjeno Kraljevstvo sa 383,2 miliona evra. Na četvrtom mestu je Austrija sa 308,1 miliona evra, a na petom Nemačka sa 178,9 miliona evra.

Kada bismo loptu industrijskih investicija bacili na teren, mogli bismo da izdvojimo nekoliko interesantnih. Kompanija Nestlé otvorila je novu fabriku za proizvodnju obroka na biljnoj bazi, pored postojeće fabrike u Surčinu. Investicija je vredna oko 84 miliona evra, a najavljeno je da će posao ovde naći 220 novih radnika. Nova fabrika kompanije Schiebel Antriebstechnik GmbH svečano je otvorena u industrijskoj zoni u Jagodini. Austrijski proizvođač, koji je u pogon elektronskih komponenti uložio dva miliona evra, u prvoj fazi zaposlio je 20 radnika  ali do će ih do kraja avgusta biti već 40.

Pokrenute su i nove investicije. Tako je u industrijskoj zoni u Inđiji japanska korporacija JFE Shoji počela izgradnju fabrike u kojoj će se proizvoditi jezgra motora širokog spektra primene, od električnih aparata za domaćinstvo, do pomoćnih i glavnih motora za automobilsku industriju. Ukupna vrednost iznosi preko 51 milion evra, a posao bi trebalo da dobije više od 100 radnika.

U Staroj Pazovi biće izgrađena još jedna fabrika nemačke kompanije Muehlbauer. U tom pogonu planirana je i proizvodnja mašina za proizvodnju baterija i gorivnih ćelija, ali i kompletnih proizvodnih linija. 

Najveći izvoznici

I struktura najvećih izvoznika se promenila proteklih godina. Ranije su dominirale korporacije iz centralne Evrope, danas su to kompanije sa većinskim kapitalom iz Kine.

U 2023. ukupna vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika iz Srbije iznosila je 7 milijardi evra. Na vrhu liste su kompanije sa kineskim kapitalom, tako je Serbia Zijin Mining imao plasman u inostranstvo od 1,152 milijardi evra, Serbia Zijin Bor  746,3 miliona evra, a HBIS grupa 549,1 milion evra.

Nemačka kompanija ZF SERBIA je na četvrtom mestu sa izvozom od 504,8 mil EUR, sledi LEONI iz Prokuplja (489,3 mil EUR), pa proizvođač guma iz Pirota TIGAR TYRES (454,9 mil EUR).

Na sedmom mestu je BOSCH sa rezultatom od 453,1 mil EUR, plasman od 405 mil EUR obezbedio je kompaniji Henkel osmo mesto, dok je Yura na devetom sa izvozom od  394,3 mil EUR.

Na desetom je Naftna industrija Srbije (386,6 mil EUR), slede – Hemofarm iz Vršca (351,9 mil EUR), SCM POWER  (298,3 mil EUR), Philip Morris (288,7 mil EUR), Mint Automotive (277,9 mil EUR) i Gorenje iz Valjeva (277,5 mil EUR).

Nekadašnja perjanica srpskog izvoza bio je proizvođač automobila FIAT, koji je poslednjih godina usporio svoj rast. Početkom godine, stigle su i optimistične vesti da bi uskoro trebalo da krene probna proizvodnja automobila na električni pogon u Stellantis-ovoj fabrici u Kragujevcu, dok bi  serijska proizvodnja u punom kapacitetu, trebalo bi da krene u oktobru.

Analitičari MAT-a smatraju da bi masovna proizvodnja u Kragujevcu mogla doprineti pozitivnom preokretu u oživljavanju prerađivačkog sektora u drugoj polovini 2024.

Prognoze i rast

Prema pokazateljima Narodne banke Srbije, projektovani rast BDP-a za 2024. kreće se u rasponu 3-4%, a u 2025. i 2026. očekuju dodatno ubrzanje na raspon od 4-5%, u skladu sa novim investicionim ciklusom povezanim sa projektom Expo 2027.

Međutim, analitičari MAT-a  navode da je ”ključna dilema da li će doprinos novih investicija i domaće privatne potrošnje u Srbiji biti dovoljan da privreda izdrži pritisak tokom cele 2024. godine”. S obzirom na veliku povezanost Srbije i zemalja EU, analitičari MAT-a upozoravaju na to da se „u januaru 2024. dodatno produbila kriza u proizvodnom sektoru evrozone – međugodišnji pad fizičkog obima proizvodnje u evrozoni dostigao je 7,7 odsto, a u Nemačkoj 5,4 odsto”.

Error: Contact form not found.

Da li imate pitanja?
Nazovite nas:

+386 (0)59 082 741 Od ponedeljka do petka od 8:00 do 16:00 časova

Loads2GO!
Preuzmite mobilnu aplikaciju Loads2GO

App StoreGoogle Play