Da li je zaista bezbednije?
Uvođenje prazničnih ograničenja za kamione u Evropi namenjeno je poboljšanju bezbednosti na putevima. Ali da li je to stvarno slučaj?
Po mom mišljenju, ograničavanje saobraćaja na putevima ne pogoduje poboljšanju bezbednosti. Posle zabrana, kada kamioni napuste parkirališta, svi žure i pokušavaju da nadmaše jedni druge kako bi brže stigli. Broj opasnih situacija se povećava. Za mene bi bolje rešenje bilo da nemamo zabrane za kamione. Neke zemlje imaju ovo. Ne postoji zabrana nedeljom ili čak praznicima, kao što su primeri Holandije, Belgije ili Velike Britanije– objašnjava Przemysław Isalski.
Tu je i problem sa parking mestima.
Zabrane izazivaju dodatne saobraćajne gužve. Posebno u Austriji u ponedeljak u 5 ujutru. – smeje se Dorota Tobór. Ona naglašava da je vozačima svakako potrebna pauza od 24 sata tokom nedelje, a samim tim i manji broj automobila koji vikendom naleću na puteve. Granična parkirališta su najveći problem.
Svaki vozač želi da ode što dalje. Zbog toga usput prolazimo pored praznih parkirališta, a kada nam ponestane vremena, ispostavi se da su parkirališta puna. Najgore je sa mestima blizu granice. Jednom sam, zbog nedostatka parkinga, stajao na mestu namenjenom putničkim automobilima i to naravno nije prošlo bez kontrole – priseća se kamiondžija.
Dobra logistika je osnova
Zabrane prazničnog saobraćaja za kamione nisu problem za kompanije koje unapred planiraju svoje rute. U Maszoskom Logistika, dispečeri i ostali pripremaju mape za vozače.
Ako logistika dobro funkcioniše, ne osećate problem. Jedina mana su pauze i potrošnja goriva na parkinzima. Gubici za kompanije uzrokuju da se mnogi prevoznici povuku sa posla vikendom – ističe Robert Świergiel.
Izuzeci od zabrane
Postoje, naravno, izuzeci od svakog pravila. Praznična zabrana kamionskog saobraćaja ne odnosi se, između ostalih, na vozila koja se vraćaju iz inostranstva, prevoz robe neophodne za održavanje kontinuiteta proizvodnje, nošenje opasnih materija, goriva, prometne robe (npr. lekovi, medicinske potrepšine, prehrambeni proizvodi) i životinja. Vozila koja učestvuju u spasilačkim i humanitarnim operacijama i ona koja pomažu u otklanjanja kvarova ili posledicama prirodnih katastrofa takođe mogu slobodno da se kreću putevima.
Posledice zbog kršenja ograničenja
Vozači koji se ne pridržavaju uvedenih ograničenja moraju da uzmu u obzir pravne posledice. Zbog kršenja zabrane prevoznik može da bude kažnjen sa do 2.000 PLN, a menadžer saobraćaja može da bude kažnjen sa polovinom ove cene. Vozač takođe može dobiti novčanu kaznu. Ovde se cene kreću od 200 do 500 PLN .
Kako se ispostavilo, količine novčanih kazni ne obeshrabruju nepoštene prevoznike da krše zabrane. Lakše je kretati se putevima neupadljivim vozilima, kao što su hladnjače, koje, iako ponekad natovarene robom koja nije kvarljiva, voze vikendom, jer je za prevoznika isplativije da s vremena na vreme dobije kaznu nego da ima pauzu.
Ovo je nelojalna konkurencija sa kojom moramo da se takmičimo. Sami prevoznici nam pišu da se neće opterećivati zabranama, a kao rezultat toga, dešava se da roba stigne brže nego očekivano. Ili su problem preniske novčane kazne ili nedovoljan broj inspekcija– rezimira Mateuš Najdžiski iz TVM Transport & Logistics.
