Detaljan opis promena koje su se dogodile tokom ove godine i perspektive za 2024. godinu prikazuje novi izveštaj o branši pripremljen od strane Trans.eu: “Transportno-logističko tržište u Evropi”.
Šta se događalo u 2023. godini
Mnogi negativni događaji ove godine, kao što su rastuća inflacija ili promene cena energetskih sirovina, posledično su izazvali probleme u održavanju rentabilnosti operativnog poslovanja preduzeća iz transportno-logističkog sektora. Preduzetnici i potrošači – svi su morali da se u pogledu svog funkcionisanjem suoče sa novim zakonskim promenama
– Za neke su izazov bile carinske promene, koje su se manifestovale kao sankcije i embarga na trgovinu sa Rusijom ili Belorusijom – prisiljavajući na pronalaženje alternativnih tržišta, a za druge povećanje troškova povezanih, između ostalog, sa potpunom implementacijom odredbi Mobility Package. Svi su bili primorani da traže nove modele i poslovna rešenja, na šta je delimično reagovao pomorski i intermodalni transport – navodi u izveštaju dr Dorota Raben, stručnjak za logistiku i lanac snabdevanja.,
Tišina pred oluju
Michał Pakulniewicz, analitičar transportnog tržišta i novinar Trans.INFO, u izveštaju navodi podatke analitičkog centra Transport Intelligence, koji se zasnivaju na oko 750 miliona različitih cena na najvažnijim evropskim transportnim koridorima.
Transport Intelligence ne samo da analizira najvažnije evropske rute u pogledu tarifa, već stvara indeks ugovornih i spot tarifa.
– Indeks spot tarifa iznosio je u trećem kvartalu 2023. godine 125,4 poena – što je pad od 1,2 poena u poređenju sa drugim kvartalom i čak 14,8 poena niže nego pre godinu dana – navodi se u publikaciji.
Međutim, treba napomenuti da tempo ovog pada usporava. U oblasti ugovornih tarifa počeli su se pojavljivati neki znaci rasta. Teško je jednoznačno reći da li su to signali koji najavljuju poboljšanja.
Stručnjaci očekuju da prvi kvartal 2024. godine treba da donese rast tarifa u Evropi kao rezultat povećanja putarine u Nemačkoj. Podsetimo, od 1. decembra 2023. godine, prolazak jednog kilometra najpopularnijim sklopovima vozila za prevoz robe na dugim relacijama poskupeo je za čak 15 eurocenti, odnosno više od 80%.
U prvm mesecima 2024. godine možemo očekivati da će većina zemalja EU slediti Nemačku, uvodeći naredana povećanja putarina u vezi sa istekom roka za implementaciju EU propisa Direktive 2022/362 do 25. marta 2024. godine. Svrha ovih promena je da se prevoznici prisile da postepeno zamene vozila pogonjena dizelom ili prirodnim tečnim gasom (LNG) vozilima sa nultim emisijama (BEV, FCEV ili Hydrogen ICE).
I ovde treba naglasiti da će se prevoznici suočiti sa dva nepovoljna faktora koji će snažno uticati na njih. Rast cena putarina povećava već visoke operativne troškove. Pola problema bi bilo da se to dešava na vrućem tržištu, tokom ekonomske ekspanzije i moštva narudžbina. Međutim, sad je slučaj da troškovi transportnih preduzeća rastu, ali prevoznici nemaju mogućnost da to sebi nadoknade na tržištu. Iako postoje znaci da je recesija iza nas, naredni kvartali će verovatno doneti blagi rast i stabilizaciju, a ne preplavlenost narudžbinama.
Sâm očekivani dinamičniji oporavak na evropskim tržištima i povećana potražnja za transportom (tj. prirodni tržišni faktor rasta tarifa) trebalo bi da deluju tek u drugoj polovini godine. A na pravo oživljavanje moraće se čekati do 2025. godine. Pogotovo što prestižni PMI pokazatelj u koji su zagledani svi ekonomisti ne ostavlja iluzije: nemačka industrija uranja duboko ispod 50 poena, što podrazumeva drastičan pad ekonomske privredne konjunkture i raspoloženja među menadžerima. Slabost najveće unijske ekonomije je vrlo loša vest za celu Evropu, uključujući i transportne kompanije koje obavljaju kabotaže na teritoriji Nemačke.
Situacija na jugu Evrope
A kako se branša snalazi u drugim evropskim zemljama? U Rumuniji predviđani rast BDP-a treba bi u 2024. godini iznositi od 4,8% do 1713,7 milijardi leja, dok bi stopa nezaposlenosti trebala da se neznatno smanji – sa 2,7% u 2023. godini na 2,6% u 2024. godini. Rumunska ekonomija bi mogla da profitira još više da nije odbijen prijem zemlje u Šengensku zonu.
Ulazak Rumunije u Šengensku zonu doneo bi niz prednosti lokalnoj transportnoj branši, uključujući eliminaciju potrebe za čekanjem na granici, kao i povećanje transportnih kapaciteta i broja narudžbina. Povoljni efekti pristupanja odmah bi se osetili. Nakon uklanjanja granica broj međunarodnih ruta prevoznika bi se znatno povećao. Smanjili, bi se i troškovi goriva jer bi se eliminisalo vreme čekanja kamiona na granici, koje trenutno iznosi od 24 do 72 sata, posebno na graničnim prelazima sa Bugarskom (Calafat-Vidin i Giurgiu-Ruse) i Mađarskom – objašnjava Sergiu Iordache, izvršni direktor DSV Road
Velika su strahovanja u odnosu na 2024. godinu u Srbiji. Doduše, ova zemlja je vrlo atraktivna za investitore koji ulažu u logističke centre, ali u drugim oblastima logističko-transportne branše stvarnost nije tako obećavajuća. Visoki troškovi i pad potražnje za transportnim uslugama su već 2023. godine doveli do bankrota mnogih transportnih i špediterskih firmi. Naredni meseci mogu biti jednako teški.
Generalni direktor FERCAM-a u Srbiji, Marko Kambić naglašava da domaće tržište nije izolovano i da se sve turbulencije reflektiraju i u našoj zemlji.
– Ove godine smo uspeli da održimo poslovanje sa blagim rastom, istovremeno se ozbiljno pripremajući za sledeću godinu koja će biti znatno teža. Prognoze kažu da će 2024. godina biti znatno teža kako u pogledu obima posla, tako i u pogledu cena usluga. Zato se trudimo da zadržimo postojeće klijente, obezbeđujući istovremeno najbolju moguću uslugu – naglašava..
U teškim vremenima treba ulagati u sopstvene resurse kako bi se što efikasnije suočili sa svim okolnostima. Kompanije bi trebale da se fokusiraju na razvoj novih rešenja i usluga, investicije u digitalizaciju, praćenje zelene agende, kao i na stalni razvoj kompetencija zaposlenih – smatra Kambić.
Digital connectivity – najveći izazov branše u narednim godinama
Na još jednu oblast koja zahteva investicije i poboljšanja ukazuje i Piotr Hunker. Lider kompanije Trans.eu smatra da je industrija tek na početku puta digitalizacije
– Naravno, imamo različite softvere koji pomažu u organizaciji procesa i operacija, kao i sve naprednije TMS-e, FMS-e, WMS-e, pa čak i platforme visibility . Međutim, još uvek nam nedostaje glavni element, tzv. digital connectivit i standardi za razmenu podataka. Branša nije povezana u zajedničku digitalnu mrežu, a logistika je upravo mreža. Imamo tzv. digitalna ostrva, gde softver određene firme omogućava digitalni rad u krugu stalnih saradnika u korelaciji jedan prema jedan, a vrlo mnogo transporta se odvija u lancu, gde jedan korisnik koristi jednu aplikaciju, a drugi drugu. Postoji utovarivač koji radi sa operaterom, operater radi sa velikim špediterom, koji radi sa manjim špediterom, a on direktno sa prevoznikom – ukazuje.
Upravo izostanak digital connectivity biće najveći izazov branše u narednim godinama, veći čak i od AI, koja je sada tako u modi, jer bez podataka nema veštačke inteligencije.
Kako se nositi sa izazovima na tržištu transporta?
Upoznaj se sa mišlenjima stručnjaka i eksperata preuzimajući besplatni izveštaj ,,Transportno-logističko tržište u Evropi”.
