Kada strano transportno preduzeće obavlja usluge prevoza unutar jedne države za novac, to se naziva kabotaža: na primer kada prevoznik koji nije registrovan u Francuskoj utovari u Parizu, a istovari u Nici. Ograničenjem kabotaže brane se domaći prevoznici, te angažovanje strane firme mora biti posebno odobreno od nadležnog organa države-domaćina u EU. Stroge procedure i neophodni uslovi Evropske unije za kabotažu ostavljaju minimalno prostora srpskim prevoznicima za ovu vrstu usluga. Čak i osiguravajuće kuće iz Srbije nemaju proizvod osiguranja za kabotažne prevoze, jer za time nema potrebe.
Sa druge strane, transportne kompanije iz Srbije mogu da nude cross trade usluge. Cross trade je međunarodni drumski prevoz između dve različite zemlje koji obavlja prevoznička firma registrovana u trećoj zemlji. Zbog toga se u Srbiji za cross trade odomaćio izraz “treće zemlje”. U praksi to znači da prevoznik iz Srbije može da natovari u Mađarskoj, a istovari u Španiji.
Prednosti prihvatanja ovih vožnji su mnogobrojne:
- ✅ Optimizacija troškova: izbegavaju se prazne ture do sledeće zemlje utovara.
- ✅ Proširenje tržišta: unakrsna trgovina omogućava preduzećima da pristupe novim tržištima i prošire svoju bazu klijenata bez oslanjanja samo na ustaljene rute isporuke.
- ✅ Geografska diversifikacija: uključivanje u međusobnu trgovinu omogućava preduzećima da steknu iskustvo u različitim zemljama Evrope.
- ✅ Veća zarada: Biraju se zemlje gde se mogu dobiti bolje cene za transportne usluge.
Za preduzeća je važno da pažljivo procene svoje specifične ciljeve, dinamiku tržišta, regulatorne zahteve i logističku podršku, pre nego što se upuste u međunarodnu trgovinu.
Treće zemlje – dozvole, Paket mobilnosti, osiguranje
I prevoznici iz Srbije rado biraju “treće zemlje”, s tim što su mnogo više ograničeni od kolega u Evropskoj uniji. Dok je transport u EU liberalizovan, a zemlje članice pripadaju jedinstvenom transportnom tržištu, srpske kompanije i dalje imaju mnogobrojne prepreke u administraciji, carinskim procedurama i najvažnije – transportnim dozvolama.
Kada je reč o dozvolama za cross trade, u domaćem zakonodavstvu se koristi izraz ”pojedinačne dozvole za treće zemlje”. Od potpisanih ugovora Srbije i pojedinačnih zemalja, zavisi i količina dozvola na godišnjem nivou. Vrsta pojedinačne dozvole određuje se prema tome da li se na osnovu dozvole može obavljati prevoz kao bilateralni, tranzitni, za treće zemlje i iz trećih zemalja, odnosno prema nameni (za određeno područje, određenu vrstu robe, određena vozila i određenu vrstu prevoza). Uz određena ograničenja, za treće zemlje može se koristiti i CEMT dozvola.
Sa druge strane, pozitivno je to što Paket mobilnosti, koji detaljnije definiše i ovu oblast i na snazi je u Evropskoj uniji, i dalje nije obavezan za prevoznike iz Srbije. U ovom trenutku, srpske kompanije štiti AETR sporazum i one nisu u obavezi da isprate promene na isti način kao što je to slučaj sa firmama registrovanim u Evropskoj uniji.
Kada pričamo o osiguranju, ovakav način prevoza podleže primeni CMR konvencije, u tom smislu našem prevozniku dovoljno je standardno CMR – osiguranje od odgovornosti drumskog prevoznika. Na prevoze u ”treće zemlje” primenjuje se CMR konvencija i za osiguranje je samo bitno da je takav prevoz pravno dopušten, kako sutra ne bi došlo do zaplene vozila i robe. O tome treba da vodi računa osiguranik – prevoznik.
Tržište transporta se suočava sa veoma ozbiljnim izazovima u celokupnom logističkom lancu, naročito usled enormnog skoka cena putarina, ocenjuje Tamara Trifunac, zamenica direktora transportnog preduzeća Markov Co iz Kikinde.
Ne postoji apsolutno nikakva magična formula kako se izboriti i opstati, ali ono što je neophodno u ovom poslu jeste veliki trud, zalaganje, posvećenost, kao i uzimanje u obzir svih mogućnosti koje se pružaju na tržištu.
– Velika prednost, kada radimo treće zemlje, jeste širok spektar mogućnosti: nema granica, nema carina, nema dodatnog zadržavanja. Ruke su nam otvorene, u jednom danu možemo da utovarimo i istovarimo u različitim zemljama. Pružanje ovakvih usluga daje nam dodatne mogućnosti naročito ako smo u zbirnom transportu – imamo više prostora za gimnastiku kada sklapamo kockice. Međutim, ono što jeste otežavajući faktor i sužava nam manevarski prostor, jeste to što svako od nas ima ograničen broj CEMT-ova – ističe Trifunac.
Kako doći do informacija o turama?
Od efikasnosti rada, popunjenosti kapaciteta i cena usluga, zavisi i profitabilnost preduzeća. U eri dostupnosti informacionih tehnologija i digitalizacije, ispunjavanje ova tri segmenta je dosta olakšano.
Ako ste, na primer istovarili u Nemačkoj, a sledeću turu imate kroz nedelju dana za Srbiju iz Francuske, potrebna vam je pouzdana baza potražnje za prevozom, kako biste eventualno napravili još jednu turu. Neretko se dešava da imate stalnu turu za uvoz u Srbiju, ali vam je izvoz problematičan. Možete videti šta se nudi u okolnim zemljama.
Nekoliko klikova vam otvara veliku i raznoliku ponudu tura na Trans.eu, platformi koja omogućava razmenu informacija o slobodnom tovarnom prostoru i potrebom za transport robe.
Sistem je tako napravljen da ga možete koristiti čak i putem mobilnog telefona. Aplikacija vam nudi brzu komunikaciju sa naručiocem preko mesindžera, sa mogućnošću pregovaranja i prihvatanja tereta. Pomaže vam da odredite cenu prevoza, tip valute i zaključite nalog sa samo nekoliko klikova. Ukoliko je znanje jezika prepreka, možete koristiti automatske prevode kada pregovarate sa zapadnim pošiljaocem.
Filteri za pretragu se lako koriste, a možete obezbediti sa vaš ugovarač prati proces realizacije ugovorene usluge bez zamaranja telefonskim pozivima.
Trans.eu berza tereta, sa oko 9,5 miliona porudžbina mesečno, nudi rute i rešenja koja srpskim prevoznicima mogu omogućiti kontinuirani rast.
