Članak je deo izveštaja Transportno tržište 2024/2025. Zaključci, prognoze, izazovi. Trebate više informacija?
Sve više AI u transportu
Tehnološki napredak sve više menja izgled transporta. Veštačka inteligencija (AI) i automatizacija igraju sve važniju ulogu u upravljanju operativnim procesima. Prema predviđanjima, do 2025. AI će se transformisati iz alata koji podržava jednostavne zadatke u tehnologiju koja omogućava autonomno donošenje odluka. Alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji će omogućiti dinamičko prilagođavanje ruta u realnom vremenu – u zavisnosti od puteva i vremenskih uslova – i omogućiti efikasnije planiranje aktivnosti održavanja, smanjujući vreme zastoja. Podrška digitalizaciji, koju promovišu transportne politike EU, ubrzava modernizaciju transportnih sistema, poboljšava bezbednost i promoviše održivost putem inteligentnih transportnih sistema.
Međutim, vredi napomenuti da se svi ovi ambiciozni ciljevi i ponosno zacrtani izveštaji ne pretvaraju u situaciju u sektoru MSP, koji značajno zaostaje za razvojem inovacija, fokusirajući se na napore da se održi likvidnost i opstane u nestabilnim tržišnim uslovima.
Inteligentni transportni sistemi igraju sve značajniju ulogu u savremenoj logistici, donoseći promene koje omogućavaju optimizaciju niza procesa. IoT (Internet of Things) tehnologije omogućavaju praćenje flote i skladišta u realnom vremenu, što rezultira boljim korišćenjem resursa i mogućnošću optimizacije ruta i celih puteva isporuke. Napredni algoritmi u ITS sistemima sada omogućavaju prilagođavanje transportnih planova čak i promenljivim putevima i vremenskim uslovima. Kao rezultat toga, učesnici u lancima snabdevanja mogu postići značajne uštede goriva, istovremeno smanjujući emisiju CO2. Istovremeno, automatizacija skladišta omogućava efikasnije upravljanje zalihama i precizno predviđanje potražnje, minimizirajući rizik od nestašica skladišta i poboljšavajući kvalitet usluge.
Internet stvari i dekarbonizacija
Može se sa sigurnošću reći da IoT trenutno pravi revoluciju u TSL sektoru, nudeći nove mogućnosti za praćenje i upravljanje imovinom – a ovaj trend će se sigurno nastaviti i 2025. Senzori za lokaciju i dijagnostiku, postavljeni na vozila (ali i u logističke centre), pružaju detaljne podatke koji omogućavaju brzu reakciju u slučaju nepravilnosti, povećavajući sigurnost isporuke. Integracija sa sistemima upravljanja voznim parkom omogućava optimizaciju ruta i efikasnije korišćenje vozila, smanjujući operativne troškove i emisiju CO2.
Automatizacija procesa praćenja zaliha i predviđanja potražnje dodatno pojednostavljuje lance snabdevanja, što je ključno u poslovnom okruženju koje se brzo menja..
Prelazak na transport sa nultom emisijom sve više dobija na zamahu kao odgovor na ambiciozne klimatske ciljeve Evropske unije. Drumski teretni transport trenutno čini oko 25% emisija CO2 u EU, što ga stavlja u centar napora za dekarbonizaciju. Ulaganja u infrastrukturu, kao što su stanice za punjenje električnih vozila i punjenje vodonikom duž glavnih transportnih koridora, ključna su za razvoj čistijih načina transporta. Na evropskom tržištu se pojavljuje sve veći broj modela kamiona sa nultom emisijom, koji se dokazuju u regionalnom i gradskom saobraćaju, a trenutno imaju radni domet od dvesta do četiri stotine kilometara.
Električni kamioni su preskupi
Prognoze za 2025. predviđaju dalji razvoj infrastrukture i povećanje udela vozila sa nultom emisijom u teretnom saobraćaju. Prema izveštajima tržišta, očekuje se da će oko 10 odsto novih registracija teških komercijalnih vozila u EU biti za modele sa nultom emisijom, a mreža javnih punjača za takva vozila će se povećati na dve hiljade. Takođe vredi istaći inovativne projekte poput elektrifikacije autoputeva sa pantografima, koji se testiraju u Nemačkoj i Švedskoj.
Glavni problem i izazov, međutim, ostaju visoki troškovi kupovine vozila sa nultom emisijom, koji su trenutno 2-3 puta veći od tradicionalnih modela sa sagorevanjem (u zavisnosti od tipa i modela). Međutim, zahvaljujući programima podrške i povećanju obima proizvodnje, može se očekivati da će se oni postepeno smanjivati na duži rok.
Iz regulatorne perspektive, stroži standardi emisije CO2 i dodatni finansijski podsticaji za kompanije koje ulažu u tehnologije sa nultom emisijom očekuju se 2025. Sve ove mere, u kombinaciji sa tehnološkim napretkom, imaju za cilj da oblikuju budućnost transporta kao zelenijeg, efikasnijeg i prilagođena izazovima današnjeg sveta i ekonomije u razvoju.
Intermodal je sve češći
Intermodalni transport u Evropskoj uniji igra ključnu ulogu u održivom razvoju transportnog sektora, integrišući različite vidove transporta radi povećanja efikasnosti i smanjenja emisija. Poslednjih godina raste interesovanje za ovaj segment, vođen politikom EU koja promoviše zelena rešenja i potrebom za optimizacijom lanaca snabdevanja. Međutim, 2023. godine intermodalno tržište u EU naišlo je na neke izazove.
Pad globalne trgovine i tekući oružani sukob u Ukrajini uticali su na dinamiku tereta. Preduzetnici su morali da se prilagode promenljivim uslovima, što je donelo potrebu za povećanjem fleksibilnosti i uvođenjem inovativnih rešenja, posebno organizacionih (poboljšanje dinamike planiranja, nekonvencionalne operacije isporuke u poslednjem kilometru).
Uprkos ovim poteškoćama, izgledi za budućnost ostaju pozitivni. Prognoze za 2025. godinu ukazuju na dalji rast intermodalnog transporta u EU. Ovaj rast će biti vođen investicijama u infrastrukturu, kao što su izgradnja novih terminala i modernizacija postojećih terminala, što bi trebalo da poveća kapacitet i efikasnost obavljanja transportnih operacija. Pored toga, inicijative EU, kao što je Green Deal, promovisaće prelazak tereta sa drumskih na zelenije vidove, uključujući železnicu i unutrašnje plovne puteve.
Pažnja na prognoze
Međutim, u ovoj prognozi treba biti oprezan zbog činjenice da se isti slogani ponavljaju decenijama, a promene na tržištu, posebno u uslovima krize, svaki put se beleže niže od očekivanog. Međutim, takođe je vredno napomenuti da razvoj intermodalnog transporta doprinosi klimatskim ciljevima EU, smanjenju emisije gasova i promovisanju održivog razvoja. Stoga se može pretpostaviti da će 2025. godine udeo intermodalnog transporta u ukupnom obimu tereta stalno rasti, što će pozitivno uticati i na imidž i na konkurentnost evropske privrede.
